Nenad Radičević: Nemci francuskim službama ne veruju

Frankfurt, Hajdelberg – Teroristički napadi u Parizu, kao i potonja pretnja od terorističkih napada u Hanoveru, doveli su do toga da se bezmalo 60 odsto ispitanih građana Nemačke pribojava da bi u Nemačkoj moglo da dođe do terorističkih napada kao u Francuskoj. U toj situaciji mediji, komentatori i stručnjaci za bezbednost sve više se pitaju zašto i dalje ne postoji efikasna saradnja između obaveštajnih i bezbednosnih službi država članica Evropske unije.

Deo odgovora na to pitanje mogao se naslutiti prošlog petka kada su se u Briselu sastali ministri unutrašnjih poslova EU gde je nemački ministar Tomas de Mezijer odbacio ideju Evropske komisije da se zarad efikasnije borbe protiv terorizma uspostavi evropska obaveštajna agencija.

Uzrok loše saradnje, bar sudeći prema svemu što se saznalo nakon navodnih pretnji terorističkim napadom u Hanoveru, leži u nedovoljnom poverenju među službama država članica EU. Štaviše, pojedine zemlje ne veruju informacijama službi drugih zemalja, dok su pojedine zemlje isuviše oprezne u deljenju informacija, pa je tako bilo moguće da se napadači u Parizu godinama kroz nekoliko zemalja EU kreću i borave i da ne bude sprečen njihov napad, iako su neki od njih već pokazivali znake sklonosti radikalizmu.

Iako nemačka policija nije pronašla ni eksploziv, niti je nekoga uhapsila kao osumnjičenog, nemački mediji su minulih dana objavili saznanja da pretprošlog utorka nije bez razloga otkazana fudbalska utakmica reprezentacije Nemačke i Holandije i evakuisan stadion na kojem je među 49.000 gledalaca trebalo da bude i nemačka kancelarka Angela Merkel kao i pola nemačke vlade.

Prema saznanjima „Hanoveriše algemajne cajtunga”, francuske bezbednosne službe su javile nemačkim kolegama da petočlana grupa na čijem čelu je jedan državljanin Nemačke priprema pet bombaških napada, i to tri na stadionu, a dva na autobuskoj i železničkoj stanici u centru Hanovera. Nemački tabloid „Bild” tvrdi i da je imao uvid u dojavu koju su Francuzi poslali Nemcima, pri čemu je dojava sadržala čak i imena navodnih napadača za koje nemačke službe nisu znale.

I poverljivi izvor „Frankfurter algemajne cajtunga” je izneo ista saznanja, ali zasad niko nema objašnjenje kako to da baš nikakva naznaka pretnje nije pronađena, iako nemačke službe i dalje istražuju pod pretpostavkom da ova navodna nemačka teroristička ćelija zaista postoji.

Ono što je evidentno jeste činjenica da zvanični Berlin ne veruje u potpunosti obaveštajnim procenama Pariza, pri čemu ove dve vodeće prestonice EU imaju poprilično različit pristup pitanju bezbednosti i pravde. Dok su za Francuze kontrola podataka i skladištenje informacija o komunikacijama svih građana prihvatljivi baš kao i to da osumnjičeni za terorizam ne bi trebalo da uživaju sva građanska prava, Nemci imaju delom drugačiji stav. Međutim, ukoliko žele da održe šengensku zonu kao jedno od najvećih dostignuća EU, sve članice EU moraće hitno da naprave neki kompromis. U suprotnom, upozoravaju brojni analitičari, sledi raspad EU.

(Politika)